Grof Đuraz se obratio Demofestu
Zadesi me ovih dana neki put van Banjaluke, a po povratku u istu, na ono malo autoputa vidim nešto veliko i šareno, na bilbord natakareno.
Sumnjivo mi, jer izgleda drugačije nego većina bilbordskih sadržaja u nas. Na prvu nisam skontao šta je, mislio sam da je reklama za neki film o superherojima, koje Hollywood štanca svako malo. Na drugu skotnam da nije Hollywood, već da je neki strip?
Kontam da nije Dilan Dog odlučio da posjeti našu Krajišku Ljepoticu, pojede ćevape, popije Nektar i vidi đe su vampiri, monstrumi i satanizirani gospodari prstenova? Idem tako, sve sam bliži Banjaluci, nailazim na treći bilbord istog sadržaja.
Ipak nije Dilan Dog.
Sreća pa bi crveno. Kada je crveno uvijek stanem, a to predlažem i vama.
Nemoj obraćati pažnju na Cecinu pjesmu, jer Ceca je folkizirana samoubica što navodi na saobraćajnu autodestrukciju. Naime, da ne mislite da sam ja vozio i blenuo okolo - nisam. Ja sam Grof, mene voze.
Da se vratimo na bilbord. Stojimo na semaforu, a tamo na bilborudu piše DEMOFEST. Leb ti poljubim i ognjeno sunce!
Ma nemoj mi to reći, počelo je jopet. Kad prije godina prođe?
Na bilbordu razni autsajderi, sve kolege moje, ljudi tame i tihoga podviga.
Srce mi prođe milina, u lobanju krenuše da se slijevaju slike sa prethodna dva Demofesta đe sam se ugodno baškario, svirao, zabavljao sebe i omladinu i ožderavao pivom, logično.
Inače nisam neki ljubitelj piva, al’ kada je džabe i kada je ladno k’o od zmije rođeno, ja se ne libim da ga jedem.
Reflektori mi blješte pred očima, masa kliče i vrišti.
Banjaluka k’o neka stranjska progresivna sredina, došli i stranci mnogi da nam sviraju i to sve za 0KM.
Kao što rekoh onomad - to nema niđe.
Nema ništa ljepše od evociranja ugodnih uspomena. Em je džaba, em razgaljuje.
Do prije par godina, tako nešto se činilo kao futur daleki, a sada je to naša neosporna realnost.
Činjenica koja je tu i koja nastavlja svoju održivost, bez obzira na zluradost koja u nas prati svaku pozitivnu i drugačiju inicijativu.
Koliko je samo pozitivne energije uloženo u prethodna dva Demofesta najbolje znaju oni što su ih spremali i dali svoje dane, sate, živce, marke, džigere.
Ne bi to svako vjerujte mi.
Ima u nas mnogih bogataša i dobrostojećih kompanija koje nikada tako nešto ne bi podržale i svoju marku u to uložile.
Možda bi, ali da se manifestacija zove SELJOFEST i da se promoviše talenat mladih ljubitelja ružičastog paradiranja.
Sreća pa ljudi koji su to pokrenuli i koji guraju DF, imaju drugačije esteske afinitete.
Niko ih nije tjerao, a oni su to ipak odradili.
Ja to poštujem i cijenim.
Zahvalan sam.
Dao bih i krv da se organizuje neko dobrovoljno davanje u vrijeme trajanja festivla.
Zeleno se davno upalilo, mi se već kroz Banjaluku vozimo, prolazim blizu Demofest kluba i ponavaljam u sebi - Sjajno, genijalno, sublimirajuće.
Tako malo ljudi iza cijele priče, a toliko dobre volje, želje i rezultata.
Cijeli region je to prepoznao.
Eto vam dragi moji biznismeni i poslovnjaci - tako se podstiče razvoj i gradi duh.
Nego, da ne bi suzu na kraju pustio, da vam kažem da se prijavite ako želite da svirate, ili da dođete ako želite da slušate i gledate.
Nema puno filozofije.
Ostavite frustracije na ulazu u tvrđavu i uštedite koju marku za pivo.
Do festivala ima još 3 mjeseca.
Festivalu bih samo poručio - Ako vam trebam tu sam! ...I nabavite više točilica za pivo!
Iskreno Vaš
Grof Ђураз